Proklinjanje i neprijateljstvo prema Ehlibejtu a.s.

Zašto su se ponašali tako neprijateljski prema Ehli-bejtu i njihovim pristalicama? Kakav je bio razlog tolike mužnje? Hajde, da skupa pročitamo slijedeće:

Mutref ibn Mugire ibn Suabe kaže:

 “Moj otac bi išao kod Muavije i razgovarao s njim, zatim bi došao do mene i pričao bi mi o Muaviji i njegovoj pameti, i čudio se onome što vidi kod njega. Kada je došao jedne noći, nije htio večerati. Vidio sam da je tužan, pa sam pričekao jedan sat, pomislivši da se nama nešto desilo. Rekao sam: ‘Šta je bilo? Vidim da si tužan.’ Rekao je: ‘Sine, došao sam od najvećega nevjernika i pokvarenjaka.’ Pitao sam: ‘Kako to?’ Odgovorio je: ‘Bio sam s njim, pa sam mu rekao: ‘O vladaru pravovjernih, zašao si u godine. Ako pokažeš pravednosti bit će to dobro za tebe. Ako se okreneš svojoj braći iz Benu Hašima i povežeš njihove rodbinske veze, tako mi Allaha, oni danas nemaju ništa čega bi se ti bojao, a od ovoga će ostati da se spominješ i imaćeš nagradu za to.’ Rekao je: ‘Daleko je, daleko je! Kakvo spominjanje bi želio da ostane?... Ibn Ebi Kebše se spominje pet puta na dan (Ešhedu enne Muhammeden Resulullah). Pa šta da ostane? I kakvo spominjanje poslije ovoga da ostane, ne imao oca? Ne, tako mi Allaha, samo dotle dok svi ne budu ukopani’”
[El-mevfikijat, str. 576. Murudžu-z-zeheb, svez. 2., str. 454.; Ibn Ebi Hadid, svez. 1., str. 462.; Kurejšije su nazivali Poslanika Ibn Ebu Kebše, ismijavajući ga.]

Prenosi Ibn Hadžer u biografiji Ali ibn Rebbaha: 

“Kada bi Emevije čule da se novorođenom djetetu dalo ime Ali, ubijali bi ga. Kada je došlo do Rebbaha, rekao je: ‘Njemu je ime Ulejjun.’ Ljutio se na Alija i kritikovao one koji su ga nazvali po njemu.”
[ Tehzibu-l-tehzib, svez. 7., str. 319., biografija Ali ibn Rebbaha.]

Primjeri iz perioda kada su vladale Abasije:

“Kada je Nasr ibn Alijj naveo hadis Ali ibn Ebu Taliba da je Božiji Poslanik uzeo za ruke Hasana i Husejna i rekao: ‘Ko mene voli i voli ovu dvojicu i njihovog oca i majku, na Sudnjem danu će biti na mom stepenu.’, Mutevekkil je naredio da se izbičuje sa hiljadu udaraca. O njemu mu je govorio Džafer ibn Abdulvahid, rekavši mu: ‘On je od ehli sunneta.’, i sve tako dok ga nije pustio.”
[Tehzibu-l- tehzib, svez. 10., str. 430., biografija Nasr ibn Alija.]

Prenosi Ebu Feredž da je Mensur rekao Muhammed ibn Ibrahimu ibn Hasanu ibn Aliju ibn Ebi Talibu:

“Ti si Dibadž Asfer?” (nadimak Muhammeda) Rekao je: “Da.” Onda mu je rekao: “Tako mi Allaha, ubiću te onako kako niko nije ubijao iz tvoje porodice.” Zatim je naredio da se donese valjak, ispraznili su ga, stavili njega unutra, a onda su gradili na njemu zgradu, a on je bio živ.
[Taberi, svez. 9., str. 198., Mukatilu-1-talibejn, str. 200.]

Mutevekkil je naredio da se poruši kabur Husejna ibn Alija na Kerbeli i da se poruši sve kuće oko njega, da se preore, zasije i navodnjava mjesto gdje je bio njegov kabur kako bi se spriječili ljudi da ga obilaze. Zatim je spomenuo kako je glavni stražar vikao: “Koga nađemo poslije tri dana kod njegovoga kabura, poslaćemo ga u tamnicu.” Ljudi su se pobojali i pobjegli. Spriječili su narod da ide tamo, uzorali i zasijali to mjesto.[Taberi, svez. 3., str. 1407.; Mutevekkil to je Džafer ibn Muatesim ibn Harun Rešid, abasijski halifa. Ovo nas je podsjetilo na događaj kada su vehabije napadale i porušile Kerbelu i mezar Imama Husejna 1216 g. po h., slijedeći svog prethodnika Mutevekkila, abasijskog halifu, u neprijateljstvu prema Ehli-bejtu i njegovim pristalicama. Tarih Kerbela ve haire-l-Husejn str. 172.]

Dobro je spomenuti da Imam Ali dugo vremena nije bio četvrti hulefau rašidin za ehlu sunnet. Pogledajte ovaj dokaz:

Prenosi Buharija od Abdullaha ibn Omera ibn Hattaba da kaže: 
“U vrijeme Božijeg Poslanika, s.a.v.a., nismo nikog izjednačavali sa Ebu Bekrom, zatim Omerom, zatim Osmanom. A što se tiče ostalih Poslanikovih ashaba, nismo pravili razliku među njima.”
[Buhari, Kitab bedil halki, pogl. Menakibu Osman ibn Affan.]

U Tabekatul hanabila, ova knjiga je sahih i poznata kod ehlu sunneta, se prenosi od Ibn Ebi Jaala, oslanjajući se na Vedize Hamsi da kaže:

 “Ušao sam kod Ahmed ibn Hanbela kada je javno iznio da je Ali četvrti (tj. ubrojao ga je u hulefai rašidine), pa sam mu rekao: ‘O Ebu Abdullah, ovo je potvora na Talhu i Zubejra.’ Rekao je: ‘Loše je to što kažeš, šta mi imamo sa njihovim ratom i sa spominjanjem.’ Rekao sam: ‘Allah te učinio dobrim, spomenuli smo to kad si uvrstio Alija u četvoricu hulefai rašidina i potvrdio mu hilafet i sve ono što si pripisao halifama prije njega.’ Rekao mi je Ahmed: ‘A šta me sprečava u tome?’ Rekao sam: ‘Hadis Ibn Omera.’, pa mi je rekao: ‘Omer je bolji od svoga sina, bio je zadovoljan da Ali bude halifa muslimanima i uvrstio ga je u šuru, a Ali se nazvao Zapovjednikom vjernih. Da li ja kažem da on nije zapovjednik vjernih?’ Rekao je: ‘Onda sam otišao od njega!’”
[Tabekatul hanabila, svez. 1., str. 292.]

Prilike su bile takve da onaj ko je imao samo ime Ali, bivao bi ubijen, a šta je tek bilo sa onim ko je pristao uz njega? Nekoliko kur'anskih ajeta i mnogobrojni Poslanikovi hadisi govore o Ehli-bejtu - neka je mir na njih!- a na njihovom čelu, o Ali ibn Ebi Talibu, a muslimani su ovako postupali s njima, a kako su se tek odnosili prema onima koji su ih slijedili? 
Ko je ubio Ali ibn Ebi Taliba? 
Ko je uznemiravao Fatimu Ez-Zehra i ko je nju naljutio, a Poslanik, s.a.v.a., kaže: “Ko nju uznemirava, uznemirava i mene.”

[Muslim, Fadailu-s-sahaba; Tirmizi, svez. 2.
; Musned Ahmed, svez. 4
; Mustedreka- s- sahihajn, svez. 3., 
Hiljetul evlija, svez. 2.]

Časni Kur'an veli: 
“One koji Allaha i Poslanika Njegova budu vrijeđali Allah će i na ovom i na onom svijetu prokleti.” (33/57)

Ko je ubio Hasana sina Alijevog? 
Ko je ubio Husejna sina Alijevog, njegovu djecu, braću i drugove? 
A Poslanik, s.a.v.a., kaže: “Dragi Bože oni (Ali, Fatima, Hasan i Husejn) su moj Ehli-bejt, moja porodica!”
[Mustedreku- s-sahihajn, svez. 3., str. 147.; Muslim,msvez. 7., str. 130.; Tefsir Ibn Džerir, u tefsiru ovog ajeta i Tefsir Ed-Durru-l-mensur.]

A šta se tek desilo Imamima Ehli-bejta poslije njih, i šta se sve dešavalo sa njihovim pristalicama? Gdje su mogli naći zaštitu i kako sačuvati Kur'an i sunnet Božijeg Poslanika, s.a.v.a.? 

U svom Tarihu, historiji, Jakubi kaže: 

“... Hadžer ibn Adijj Kindi i Amr ibn Humuk Hazijj i njihovi prijatelji, bili su sljedbenici Alija ibn Ebi Taliba. Kada bi čuli Mugiru i druge Muavijine prijatelje kako proklinju Alija na minberu, ustali bi i odgovorili im i suprotstavili bi im se u tome. Kada je došao Zijad za namjesnika Kufe, poslao je da ih uhapse i ubiju, njih i njihovu grupu. Amr ibn Humuk Hazaijj je uspio pobjeći u Mosul s još nekoliko svojih drugova. Zijad je uhapsio Hadžer ibn Adijja Kindija i još trinaestoricu i poslao ih je Muaviji, a o njima je napisao da su se suprotstavili proklinjanju Ebu Turaba (tj. Alija) i još je poslao svjedočenja naroda. Kada su došli do Merdžazra (ime nedaleko od Damaska), Muavija je naredio da ih tu zaustave, a onda je poslao ljude da im odsjeku glave. Tada je Hadžer rekao: ‘Pustite me da uzmem abdest i klanjam!’ Kada je završio sa namazom, ubili su ga, a onda su počeli ubijati jednog po jednog. Dvojica od njih su tražila da ih odvedu Muaviji, kako bi se pred njim odrekli Alija. Jedan od nih je bio Unzijj, i Muavija ga je poslao Zijadu, napisavši mu: ‘Ovaj Unzijj je najgori od ovih što si ih poslao, kazni ga kaznom koju zaslužuje i ubij ga na najgori način!’ Kada su ga doveli Zijadu, on je naredio da ga odvedu u Kassu Naflir i tamo je živ zakopan.”

[Tarih Jakubi, svez. 2., str. 230.; Tarih Dimešk, Ibn Asakir, O biografiji Hadžer ibn Adijja Kindija.]

Ko je bio Hadžer? 

U Tabekat od Ibn Sada i Esedul-gaba i El-Isaba piše: 
“Došao je kod Poslanika s.a.v.a., on i njegov brat Hai. Učestvovao je u bici na Kadisijji i on je bio taj koji je osvojio Merdžazra.”

A u Tabekat od Ibn Saada piše: 
“...Bio je veoma pouzdan i nije prenosio ni od koga sem od Alija.” O njemu Hakim piše u Mustedreku: “Jedan od pravednih ashaba Muhammedovih, s.a.v.a.”

U El-Istiabu piše: “Bio je jedan od najboljih Muhammedovih ashaba i njegova dova je bila primljena.”

U Esedul-gaba piše: 
“Bio je jedan od najboljih ashaba. Učestvovao je u bici na Siffinu, zatim u Nehrevanu i Bici oko deve sa Alijem, i bio je među ashabima prvacima. Poznat je po nadimku Hadžerul hajr (kamen dobra).

U Sejru-nubela piše: 
“Bio je častan, pokoran i poznat po dobrim djelima, borio se protiv zla, jedan od sljedbenika Alija, učestvovao je na Siffinu kao jedan od komandanata i bio je pobožan i ponizan.”

Ibn Kesir piše u svom Tarihu: 
“Došao je Božijem Poslaniku. Bio je pobožan Allahov rob i zahid (odricao se dunjaluka). Lijepo je postupao prema svojoj majci. Mnogo je klanjao i postio. Čim bi izgubio abdest, uzeo bi drugi, a kada bi se abdestio, obavio bi i namaz.”

El-Isaba: 
“Uvijek je bio uz Alija i jedan je od njegovih pristalica. Bio je prisutan kada je Ebu Zerr umro u Rebezi.”

“Zijad ibn Ebihi je napisao Muaviji o dvojici ljudi iz Hadremevta da oni slijede Alijevu vjeru i njegovo mišljenje, pa mu je Muavija odgovorio: ‘Ko slijedi vjeru Alijevu, ubij ga!’ Zijad ih je unakazio, a onda ih razapeo na vratima njihovih kuća u Kufi.”
[El-Mehalli, str. 479.; Mealimul-medresetenj, svez. L., str. 364.]

El-Mesudi: 
“Zijad bi okupljao ljude u Kufi pred vratim svog dvorca i poticao ih da proklinju Alija, a ako bi neko to odbio, on bi ga posjekao sabljom. Kada je jednom to radio, pogodila ga je kuga i narod je bio oslobođen njegova zla.”
[Murudžu-z-zehebi, svez. 3., str. 30.; Ibn Askir, svez. 5., str. 421.]

Amr ibn Humuk Hazaijj, jedan od sljedbenika Alija i Ehli-bejta, bio je protjeran i proganjan u ovoj bici, pa je pobjegao u Berarijj. Tražili su ga dok nisu naišli na njega. Odsjekli su mu glavu i odnijeli je Muaviji. On je naredio da se njegova glava postavi na pijaci kako bi je svi vidjeli, a onda je naredio da se baci njegovoj ženi u zatvoru, a bila je zatvorena zbog ovoga. Tako su i postupili, bacili su je u njenu ćeliju.”
[Mearif, Ibn Kutejbe, svez. 7., str. 12.; El-Istiab, svez. 2., str. 517.; El-Isaba, svez. 2., str. 526.; Tarih Ibn Kesir, svez. 8., str. 48.]