Imam Hussein ibn Ali a.s., muhadzir i mudzahid

Husein ibn Ali a.s., po toj logici je i muhadzir i mudzahid. On je napustio svoje mjesto, kao što je radio Musa ibn Imran a.s.. Musa ibn Imran a.s. je napustio svoj grad i zemlju, znaci Egipat, i otišao u Meden, ali on je bio muhadzir, a ne mudzahid. 

Ibrahim a.s. je bio muhadzir, napustio je svoju domovinu Vavilon. Husein ibn Ali a.s. ima prednost što je bio i mudzahid i mudzahir. Muhadziri su u periodu ranog islama bili iseljenici, a još uvek nisu bili mudzahidi, još nisu dobijali zapovjedi dzihada. Bili su samo muhadziri. Kasnije, kada je stigla naredba dzihada, ovi muhadziri su postali i mudzahidi. Ali, onaj koji je od prvog dana bio muhadzir i mudzahid jeste hazreti Husein ibn Ali a.s. Casni Poslanik s.a.v. je u snu rekao imamu Huseinu: 

"Dragi moj Huseine, postoji stepen i cin do kojih ti neceš stici, sem ako se ne penješ stepenima muceništva". 

Husein ibn Ali a.s. je otputovao prakticno za oko dvadesetak, ili dvadeset i tri dana. Od tog dana, kada je krenuo iz Meke, znaci osmog dana mjeseca zulhidze, putovao je do dana kada je stigao do Kerbele. Tamo mu je bilo stajalište i odredište. Tog dana, kada je krenuo iz Meke, odrzao je svoju poznatu hutbu. Spomenuo je zajedno i dzihad i hidzru: 

"O ljudi, smrt je ukras za Ademovo dijete, kao što je ogrlica ukras za jednu mladu zenu.

 Covjek ne smije da se plaši smrti. Muceništvo na Allahovom putu i na putu vjerovanja je za covjeka kruna casti, i za muškarca je ukras kao ogrlica koju jedna mlada zena stavlja na svoj vrat. O ljudi, sada, odavde, kao da svojim ocima vidim kako su gladni vukovi napali tu zemlju, i hoce da me raskomadaju. Mi iz Ehlul-Bejta nismo zadovoljni sobom, naše zadovoljstvo je Allahovo zadovoljenje. Sve što On voli, mi isto volimo. 

Ako On za nas zeli zdravlje, mi zelimo zdravlje. Ako On zeli bolest, mi zelimo bolest. Zeli cutanje, mi cemo zeleti cutanje. Zeli govor, mi zelimo govor. Zeli mirovanje, mi zelimo mirovanje. Zeli pokret, mi zelimo pokret." 

U poslednjoj recenici on objavljuje svoju seobu. 

"Svako ko je sasvim spreman da svoje srce pokloni krvi, svako ko je sasvim spreman da sa mnom pjeva istu pjesmu, i kao ja, na ovom putu hoce da pokloni krv svoga srca, i da ovakav poklon pošalje za svoga Allaha, spreman je za seobu i preseljenje, a ja cu da krenem rano ujutru."